імматрикулювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного і доконаного виду
(включити до списків) [книжн.]
Словник відмінків
| Інфінітив | імматрикулюва́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | імматрикулю́ймо | |
| 2 особа | імматрикулю́й | імматрикулю́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | імматрикулюва́тиму | імматрикулюва́тимемо, імматрикулюва́тимем |
| 2 особа | імматрикулюва́тимеш | імматрикулюва́тимете |
| 3 особа | імматрикулюва́тиме | імматрикулюва́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ (МАЙБУТНІЙ) ЧАС | ||
| 1 особа | імматрикулю́ю | імматрикулю́ємо, імматрикулю́єм |
| 2 особа | імматрикулю́єш | імматрикулю́єте |
| 3 особа | імматрикулю́є | імматрикулю́ють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| імматрикулю́ючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | імматрикулюва́в | імматрикулюва́ли |
| жін. р. | імматрикулюва́ла | |
| сер. р. | імматрикулюва́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| імматрикулюва́вши | ||