устоювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
Словник відмінків
| Інфінітив | усто́ювати | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | усто́юймо | |
| 2 особа | усто́юй | усто́юйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | усто́юватиму | усто́юватимемо, усто́юватимем |
| 2 особа | усто́юватимеш | усто́юватимете |
| 3 особа | усто́юватиме | усто́юватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | усто́юю | усто́юємо, усто́юєм |
| 2 особа | усто́юєш | усто́юєте |
| 3 особа | усто́ює | усто́юють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| усто́юючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | усто́ював | усто́ювали |
| жін. р. | усто́ювала | |
| сер. р. | усто́ювало | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| усто́ювавши | ||