усилювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
(всиляти)
Словник відмінків
| Інфінітив | уси́лювати | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | уси́люймо | |
| 2 особа | уси́люй | уси́люйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | уси́люватиму | уси́люватимемо, уси́люватимем |
| 2 особа | уси́люватимеш | уси́люватимете |
| 3 особа | уси́люватиме | уси́люватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | уси́люю | уси́люємо, уси́люєм |
| 2 особа | уси́люєш | уси́люєте |
| 3 особа | уси́лює | уси́люють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| уси́люючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | уси́лював | уси́лювали |
| жін. р. | уси́лювала | |
| сер. р. | уси́лювало | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| уси́лювавши | ||