усереднювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
Словник відмінків
| Інфінітив | усере́днювати | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | усере́днюймо | |
| 2 особа | усере́днюй | усере́днюйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | усере́днюватиму | усере́днюватимемо, усере́днюватимем |
| 2 особа | усере́днюватимеш | усере́днюватимете |
| 3 особа | усере́днюватиме | усере́днюватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | усере́днюю | усере́днюємо, усере́днюєм |
| 2 особа | усере́днюєш | усере́днюєте |
| 3 особа | усере́днює | усере́днюють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| усере́днюючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | усере́днював | усере́днювали |
| жін. р. | усере́днювала | |
| сер. р. | усере́днювало | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| усере́днювавши | ||