уречевлювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
Словник відмінків
| Інфінітив | урече́влювати | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | урече́влюймо | |
| 2 особа | урече́влюй | урече́влюйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | урече́влюватиму | урече́влюватимемо, урече́влюватимем |
| 2 особа | урече́влюватимеш | урече́влюватимете |
| 3 особа | урече́влюватиме | урече́влюватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | урече́влюю | урече́влюємо, урече́влюєм |
| 2 особа | урече́влюєш | урече́влюєте |
| 3 особа | урече́влює | урече́влюють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| урече́влюючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | урече́влював | урече́влювали |
| жін. р. | урече́влювала | |
| сер. р. | урече́влювало | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| урече́влюваний | ||
| Безособова форма | ||
| урече́влювано | ||
| Дієприслівник | ||
| урече́влювавши | ||