умощати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
Словник відмінків
| Інфінітив | умоща́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | умоща́ймо | |
| 2 особа | умоща́й | умоща́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | умоща́тиму | умоща́тимемо, умоща́тимем |
| 2 особа | умоща́тимеш | умоща́тимете |
| 3 особа | умоща́тиме | умоща́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | умоща́ю | умоща́ємо, умоща́єм |
| 2 особа | умоща́єш | умоща́єте |
| 3 особа | умоща́є | умоща́ють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| умоща́ючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | умоща́в | умоща́ли |
| жін. р. | умоща́ла | |
| сер. р. | умоща́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| умоща́вши | ||