умилювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
Словник відмінків
| Інфінітив | уми́лювати | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | уми́люймо | |
| 2 особа | уми́люй | уми́люйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | уми́люватиму | уми́люватимемо, уми́люватимем |
| 2 особа | уми́люватимеш | уми́люватимете |
| 3 особа | уми́люватиме | уми́люватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | уми́люю | уми́люємо, уми́люєм |
| 2 особа | уми́люєш | уми́люєте |
| 3 особа | уми́лює | уми́люють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| уми́люючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | уми́лював | уми́лювали |
| жін. р. | уми́лювала | |
| сер. р. | уми́лювало | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| уми́лювавши | ||