умеблювати 1 значення
-1-
дієслово доконаного виду
Словник відмінків
Інфінітив | умеблюва́ти | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | умеблю́ймо | |
2 особа | умеблю́й | умеблю́йте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | умеблю́ю | умеблю́ємо, умеблю́єм |
2 особа | умеблю́єш | умеблю́єте |
3 особа | умеблю́є | умеблю́ють |
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол.р. | умеблюва́в | умеблюва́ли |
жін.р. | умеблюва́ла | |
сер.р. | умеблюва́ло | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
умебльо́ваний | ||
Безособова форма | ||
умебльо́вано | ||
Дієприслівник | ||
умеблюва́вши |