уласкавлювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
[розм.]
Словник відмінків
| Інфінітив | уласка́влювати | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | уласка́влюймо | |
| 2 особа | уласка́влюй | уласка́влюйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | уласка́влюватиму | уласка́влюватимемо, уласка́влюватимем |
| 2 особа | уласка́влюватимеш | уласка́влюватимете |
| 3 особа | уласка́влюватиме | уласка́влюватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | уласка́влюю | уласка́влюємо, уласка́влюєм |
| 2 особа | уласка́влюєш | уласка́влюєте |
| 3 особа | уласка́влює | уласка́влюють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| уласка́влюючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | уласка́влював | уласка́влювали |
| жін. р. | уласка́влювала | |
| сер. р. | уласка́влювало | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| уласка́влюваний | ||
| Безособова форма | ||
| уласка́влювано | ||
| Дієприслівник | ||
| уласка́влювавши | ||