сепарувати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного і доконаного виду
Словник відмінків
| Інфінітив | сепарува́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | сепару́ймо | |
| 2 особа | сепару́й | сепару́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | сепарува́тиму | сепарува́тимемо, сепарува́тимем |
| 2 особа | сепарува́тимеш | сепарува́тимете |
| 3 особа | сепарува́тиме | сепарува́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ (МАЙБУТНІЙ) ЧАС | ||
| 1 особа | сепару́ю | сепару́ємо, сепару́єм |
| 2 особа | сепару́єш | сепару́єте |
| 3 особа | сепару́є | сепару́ють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| сепару́ючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | сепарува́в | сепарува́ли |
| жін. р. | сепарува́ла | |
| сер. р. | сепарува́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| сепаро́ваний | ||
| Безособова форма | ||
| сепаро́вано | ||
| Дієприслівник | ||
| сепарува́вши | ||