саморухомий 1 значення
-1-
прикметник
Словник відмінків
| відмінок | однина | множина | ||
| чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
| називний | саморухо́мий | саморухо́ма | саморухо́ме | саморухо́мі |
| родовий | саморухо́мого | саморухо́мої | саморухо́мого | саморухо́мих |
| давальний | саморухо́мому | саморухо́мій | саморухо́мому | саморухо́мим |
| знахідний | саморухо́мий | саморухо́му | саморухо́ме | саморухо́мі |
| орудний | саморухо́мим | саморухо́мою | саморухо́мим | саморухо́мими |
| місцевий | на/у саморухо́мому, саморухо́мім | на/у саморухо́мій | на/у саморухо́мому, саморухо́мім | на/у саморухо́мих |