перебачити 1 значення
-1-
дієслово доконаного виду
[розм.]
Словник відмінків
| Інфінітив | переба́чити | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | переба́чмо | |
| 2 особа | переба́ч | переба́чте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | переба́чу | переба́чимо, переба́чим |
| 2 особа | переба́чиш | переба́чите |
| 3 особа | переба́чить | переба́чать |
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол.р. | переба́чив | переба́чили |
| жін.р. | переба́чила | |
| сер.р. | переба́чило | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| переба́чивши | ||