перебачити 1 значення
-1-
дієслово доконаного виду
[розм.]
Словник відмінків
Інфінітив | переба́чити | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | переба́чмо | |
2 особа | переба́ч | переба́чте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | переба́чу | переба́чимо, переба́чим |
2 особа | переба́чиш | переба́чите |
3 особа | переба́чить | переба́чать |
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол.р. | переба́чив | переба́чили |
жін.р. | переба́чила | |
сер.р. | переба́чило | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
Безособова форма | ||
Дієприслівник | ||
переба́чивши |