первувати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
[рідко]
Словник відмінків
| Інфінітив | первува́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | перву́ймо | |
| 2 особа | перву́й | перву́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | первува́тиму | первува́тимемо, первува́тимем |
| 2 особа | первува́тимеш | первува́тимете |
| 3 особа | первува́тиме | первува́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | перву́ю | перву́ємо, перву́єм |
| 2 особа | перву́єш | перву́єте |
| 3 особа | перву́є | перву́ють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| перву́ючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | первува́в | первува́ли |
| жін. р. | первува́ла | |
| сер. р. | первува́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| первува́вши | ||