пекарювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
[розм.]
Словник відмінків
| Інфінітив | пекарюва́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | пекарю́ймо | |
| 2 особа | пекарю́й | пекарю́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | пекарюва́тиму | пекарюва́тимемо, пекарюва́тимем |
| 2 особа | пекарюва́тимеш | пекарюва́тимете |
| 3 особа | пекарюва́тиме | пекарюва́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | пекарю́ю | пекарю́ємо, пекарю́єм |
| 2 особа | пекарю́єш | пекарю́єте |
| 3 особа | пекарю́є | пекарю́ють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| пекарю́ючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | пекарюва́в | пекарюва́ли |
| жін. р. | пекарюва́ла | |
| сер. р. | пекарюва́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| пекарюва́вши | ||