паскудитися 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
[розм.]
Словник відмінків
Інфінітив | паску́дитися, паску́дитись | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | паску́дьмося, паску́дьмось | |
2 особа | паску́дься | паску́дьтеся, паску́дьтесь |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | паску́дитимуся, паску́дитимусь | паску́дитимемося, паску́дитимемось, паску́дитимемся |
2 особа | паску́дитимешся | паску́дитиметеся, паску́дитиметесь |
3 особа | паску́дитиметься | паску́дитимуться |
ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
1 особа | паску́джуся, паску́джусь | паску́димося, паску́димось, паску́димся |
2 особа | паску́дишся | паску́дитеся, паску́дитесь |
3 особа | паску́диться | паску́дяться |
Активний дієприкметник | ||
Дієприслівник | ||
паску́дячись | ||
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол. р. | паску́дився, паску́дивсь | паску́дилися, паску́дились |
жін. р. | паску́дилася, паску́дилась | |
сер. р. | паску́дилося, паску́дилось | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
Безособова форма | ||
Дієприслівник | ||
паску́дившись |