пантеличити 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
[розм.]
Словник відмінків
| Інфінітив | пантели́чити | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | пантели́чмо | |
| 2 особа | пантели́ч | пантели́чте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | пантели́читиму | пантели́читимемо, пантели́читимем |
| 2 особа | пантели́читимеш | пантели́читимете |
| 3 особа | пантели́читиме | пантели́читимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | пантели́чу | пантели́чимо, пантели́чим |
| 2 особа | пантели́чиш | пантели́чите |
| 3 особа | пантели́чить | пантели́чать |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| пантели́чачи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | пантели́чив | пантели́чили |
| жін. р. | пантели́чила | |
| сер. р. | пантели́чило | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| пантели́чений | ||
| Безособова форма | ||
| пантели́чено | ||
| Дієприслівник | ||
| пантели́чивши | ||