набурювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
[розм.]
Словник відмінків
| Інфінітив | набу́рювати | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | набу́рюймо | |
| 2 особа | набу́рюй | набу́рюйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | набу́рюватиму | набу́рюватимемо, набу́рюватимем |
| 2 особа | набу́рюватимеш | набу́рюватимете |
| 3 особа | набу́рюватиме | набу́рюватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | набу́рюю | набу́рюємо, набу́рюєм |
| 2 особа | набу́рюєш | набу́рюєте |
| 3 особа | набу́рює | набу́рюють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| набу́рюючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | набу́рював | набу́рювали |
| жін. р. | набу́рювала | |
| сер. р. | набу́рювало | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| набу́рюваний | ||
| Безособова форма | ||
| набу́рювано | ||
| Дієприслівник | ||
| набу́рювавши | ||