замахорювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
[розм.]
Словник відмінків
Інфінітив | замахо́рювати | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | замахо́рюймо | |
2 особа | замахо́рюй | замахо́рюйте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | замахо́рюватиму | замахо́рюватимемо, замахо́рюватимем |
2 особа | замахо́рюватимеш | замахо́рюватимете |
3 особа | замахо́рюватиме | замахо́рюватимуть |
ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
1 особа | замахо́рюю | замахо́рюємо, замахо́рюєм |
2 особа | замахо́рюєш | замахо́рюєте |
3 особа | замахо́рює | замахо́рюють |
Активний дієприкметник | ||
Дієприслівник | ||
замахо́рюючи | ||
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол. р. | замахо́рював | замахо́рювали |
жін. р. | замахо́рювала | |
сер. р. | замахо́рювало | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
Безособова форма | ||
Дієприслівник | ||
замахо́рювавши |