замахорювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
[розм.]
Словник відмінків
| Інфінітив | замахо́рювати | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | замахо́рюймо | |
| 2 особа | замахо́рюй | замахо́рюйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | замахо́рюватиму | замахо́рюватимемо, замахо́рюватимем |
| 2 особа | замахо́рюватимеш | замахо́рюватимете |
| 3 особа | замахо́рюватиме | замахо́рюватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | замахо́рюю | замахо́рюємо, замахо́рюєм |
| 2 особа | замахо́рюєш | замахо́рюєте |
| 3 особа | замахо́рює | замахо́рюють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| замахо́рюючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | замахо́рював | замахо́рювали |
| жін. р. | замахо́рювала | |
| сер. р. | замахо́рювало | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| замахо́рювавши | ||