заземлювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
Словник відмінків
Інфінітив | зазе́млювати | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | зазе́млюймо | |
2 особа | зазе́млюй | зазе́млюйте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | зазе́млюватиму | зазе́млюватимемо, зазе́млюватимем |
2 особа | зазе́млюватимеш | зазе́млюватимете |
3 особа | зазе́млюватиме | зазе́млюватимуть |
ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
1 особа | зазе́млюю | зазе́млюємо, зазе́млюєм |
2 особа | зазе́млюєш | зазе́млюєте |
3 особа | зазе́млює | зазе́млюють |
Активний дієприкметник | ||
Дієприслівник | ||
зазе́млюючи | ||
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол. р. | зазе́млював | зазе́млювали |
жін. р. | зазе́млювала | |
сер. р. | зазе́млювало | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
зазе́млюваний | ||
Безособова форма | ||
зазе́млювано | ||
Дієприслівник | ||
зазе́млювавши |