заземлювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
Словник відмінків
| Інфінітив | зазе́млювати | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | зазе́млюймо | |
| 2 особа | зазе́млюй | зазе́млюйте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | зазе́млюватиму | зазе́млюватимемо, зазе́млюватимем |
| 2 особа | зазе́млюватимеш | зазе́млюватимете |
| 3 особа | зазе́млюватиме | зазе́млюватимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | зазе́млюю | зазе́млюємо, зазе́млюєм |
| 2 особа | зазе́млюєш | зазе́млюєте |
| 3 особа | зазе́млює | зазе́млюють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| зазе́млюючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | зазе́млював | зазе́млювали |
| жін. р. | зазе́млювала | |
| сер. р. | зазе́млювало | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| зазе́млюваний | ||
| Безособова форма | ||
| зазе́млювано | ||
| Дієприслівник | ||
| зазе́млювавши | ||