дефілювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
Словник відмінків
| Інфінітив | дефілюва́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | дефілю́ймо | |
| 2 особа | дефілю́й | дефілю́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | дефілюва́тиму | дефілюва́тимемо, дефілюва́тимем |
| 2 особа | дефілюва́тимеш | дефілюва́тимете |
| 3 особа | дефілюва́тиме | дефілюва́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | дефілю́ю | дефілю́ємо, дефілю́єм |
| 2 особа | дефілю́єш | дефілю́єте |
| 3 особа | дефілю́є | дефілю́ють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| дефілю́ючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | дефілюва́в | дефілюва́ли |
| жін. р. | дефілюва́ла | |
| сер. р. | дефілюва́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| дефілюва́вши | ||