департизувати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного і доконаного виду
Словник відмінків
| Інфінітив | департизува́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | департизу́ймо | |
| 2 особа | департизу́й | департизу́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | департизува́тиму | департизува́тимемо, департизува́тимем |
| 2 особа | департизува́тимеш | департизува́тимете |
| 3 особа | департизува́тиме | департизува́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ (МАЙБУТНІЙ) ЧАС | ||
| 1 особа | департизу́ю | департизу́ємо, департизу́єм |
| 2 особа | департизу́єш | департизу́єте |
| 3 особа | департизу́є | департизу́ють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| департизу́ючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | департизува́в | департизува́ли |
| жін. р. | департизува́ла | |
| сер. р. | департизува́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| департизо́ваний | ||
| Безособова форма | ||
| департизо́вано | ||
| Дієприслівник | ||
| департизува́вши | ||