дезавуювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного і доконаного виду
Словник відмінків
| Інфінітив | дезавуюва́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | дезавую́ймо | |
| 2 особа | дезавую́й | дезавую́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | дезавуюва́тиму | дезавуюва́тимемо, дезавуюва́тимем |
| 2 особа | дезавуюва́тимеш | дезавуюва́тимете |
| 3 особа | дезавуюва́тиме | дезавуюва́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ (МАЙБУТНІЙ) ЧАС | ||
| 1 особа | дезавую́ю | дезавую́ємо, дезавую́єм |
| 2 особа | дезавую́єш | дезавую́єте |
| 3 особа | дезавую́є | дезавую́ють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| дезавую́ючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | дезавуюва́в | дезавуюва́ли |
| жін. р. | дезавуюва́ла | |
| сер. р. | дезавуюва́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| дезавуйо́ваний | ||
| Безособова форма | ||
| дезавуйо́вано | ||
| Дієприслівник | ||
| дезавуюва́вши | ||