дедукувати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного і доконаного виду
Словник відмінків
| Інфінітив | дедукува́ти | |
| однина | множина | |
| Наказовий спосіб | ||
| 1 особа | дедуку́ймо | |
| 2 особа | дедуку́й | дедуку́йте |
| МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
| 1 особа | дедукува́тиму | дедукува́тимемо, дедукува́тимем |
| 2 особа | дедукува́тимеш | дедукува́тимете |
| 3 особа | дедукува́тиме | дедукува́тимуть |
| ТЕПЕРІШНІЙ (МАЙБУТНІЙ) ЧАС | ||
| 1 особа | дедуку́ю | дедуку́ємо, дедуку́єм |
| 2 особа | дедуку́єш | дедуку́єте |
| 3 особа | дедуку́є | дедуку́ють |
| Активний дієприкметник | ||
| Дієприслівник | ||
| дедуку́ючи | ||
| МИНУЛИЙ ЧАС | ||
| чол. р. | дедукува́в | дедукува́ли |
| жін. р. | дедукува́ла | |
| сер. р. | дедукува́ло | |
| Активний дієприкметник | ||
| Пасивний дієприкметник | ||
| Безособова форма | ||
| Дієприслівник | ||
| дедукува́вши | ||