копулювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного і доконаного виду
Словник відмінків
Інфінітив | копулюва́ти | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | копулю́ймо | |
2 особа | копулю́й | копулю́йте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | копулюва́тиму | копулюва́тимемо, копулюва́тимем |
2 особа | копулюва́тимеш | копулюва́тимете |
3 особа | копулюва́тиме | копулюва́тимуть |
ТЕПЕРІШНІЙ (МАЙБУТНІЙ) ЧАС | ||
1 особа | копулю́ю | копулю́ємо, копулю́єм |
2 особа | копулю́єш | копулю́єте |
3 особа | копулю́є | копулю́ють |
Активний дієприкметник | ||
Дієприслівник | ||
копулю́ючи | ||
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол. р. | копулюва́в | копулюва́ли |
жін. р. | копулюва́ла | |
сер. р. | копулюва́ло | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
копульо́ваний | ||
Безособова форма | ||
копульо́вано | ||
Дієприслівник | ||
копулюва́вши |