затямлювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
[розм.]
Словник відмінків
Інфінітив | затя́млювати | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | затя́млюймо | |
2 особа | затя́млюй | затя́млюйте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | затя́млюватиму | затя́млюватимемо, затя́млюватимем |
2 особа | затя́млюватимеш | затя́млюватимете |
3 особа | затя́млюватиме | затя́млюватимуть |
ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
1 особа | затя́млюю | затя́млюємо, затя́млюєм |
2 особа | затя́млюєш | затя́млюєте |
3 особа | затя́млює | затя́млюють |
Активний дієприкметник | ||
Дієприслівник | ||
затя́млюючи | ||
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол. р. | затя́млював | затя́млювали |
жін. р. | затя́млювала | |
сер. р. | затя́млювало | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
Безособова форма | ||
Дієприслівник | ||
затя́млювавши |