доломлювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
Словник відмінків
Інфінітив | доло́млювати | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | доло́млюймо | |
2 особа | доло́млюй | доло́млюйте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | доло́млюватиму | доло́млюватимемо, доло́млюватимем |
2 особа | доло́млюватимеш | доло́млюватимете |
3 особа | доло́млюватиме | доло́млюватимуть |
ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
1 особа | доло́млюю | доло́млюємо, доло́млюєм |
2 особа | доло́млюєш | доло́млюєте |
3 особа | доло́млює | доло́млюють |
Активний дієприкметник | ||
Дієприслівник | ||
доло́млюючи | ||
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол. р. | доло́млював | доло́млювали |
жін. р. | доло́млювала | |
сер. р. | доло́млювало | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
Безособова форма | ||
Дієприслівник | ||
доло́млювавши |