усмикнути 1 значення
-1-
дієслово доконаного виду
Словник відмінків
Інфінітив | усмикну́ти | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | усмикні́мо, усмикні́м | |
2 особа | усмикни́ | усмикні́ть |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | усмикну́ | усмикнемо́, усмикне́м |
2 особа | усмикне́ш | усмикнете́ |
3 особа | усмикне́ | усмикну́ть |
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол.р. | усмикну́в | усмикну́ли |
жін.р. | усмикну́ла | |
сер.р. | усмикну́ло | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
Безособова форма | ||
Дієприслівник | ||
усмикну́вши |