умислювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
Словник відмінків
Інфінітив | уми́слювати | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | уми́слюймо | |
2 особа | уми́слюй | уми́слюйте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | уми́слюватиму | уми́слюватимемо, уми́слюватимем |
2 особа | уми́слюватимеш | уми́слюватимете |
3 особа | уми́слюватиме | уми́слюватимуть |
ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
1 особа | уми́слюю | уми́слюємо, уми́слюєм |
2 особа | уми́слюєш | уми́слюєте |
3 особа | уми́слює | уми́слюють |
Активний дієприкметник | ||
Дієприслівник | ||
уми́слюючи | ||
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол. р. | уми́слював | уми́слювали |
жін. р. | уми́слювала | |
сер. р. | уми́слювало | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
Безособова форма | ||
Дієприслівник | ||
уми́слювавши |