сепарувати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного і доконаного виду
Словник відмінків
Інфінітив | сепарува́ти | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | сепару́ймо | |
2 особа | сепару́й | сепару́йте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | сепарува́тиму | сепарува́тимемо, сепарува́тимем |
2 особа | сепарува́тимеш | сепарува́тимете |
3 особа | сепарува́тиме | сепарува́тимуть |
ТЕПЕРІШНІЙ (МАЙБУТНІЙ) ЧАС | ||
1 особа | сепару́ю | сепару́ємо, сепару́єм |
2 особа | сепару́єш | сепару́єте |
3 особа | сепару́є | сепару́ють |
Активний дієприкметник | ||
Дієприслівник | ||
сепару́ючи | ||
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол. р. | сепарува́в | сепарува́ли |
жін. р. | сепарува́ла | |
сер. р. | сепарува́ло | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
сепаро́ваний | ||
Безособова форма | ||
сепаро́вано | ||
Дієприслівник | ||
сепарува́вши |