самоуправний 1 значення
-1-
прикметник
Словник відмінків
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | самоупра́вний | самоупра́вна | самоупра́вне | самоупра́вні |
родовий | самоупра́вного | самоупра́вної | самоупра́вного | самоупра́вних |
давальний | самоупра́вному | самоупра́вній | самоупра́вному | самоупра́вним |
знахідний | самоупра́вний | самоупра́вну | самоупра́вне | самоупра́вні |
орудний | самоупра́вним | самоупра́вною | самоупра́вним | самоупра́вними |
місцевий | на/у самоупра́вному, самоупра́внім | на/у самоупра́вній | на/у самоупра́вному, самоупра́внім | на/у самоупра́вних |