понакурюваний 1 значення
-1-
дієприкметник
Словник відмінків
відмінок | однина | множина | ||
чол. р. | жін. р. | сер. р. | ||
називний | понаку́рюваний | понаку́рювана | понаку́рюване | понаку́рювані |
родовий | понаку́рюваного | понаку́рюваної | понаку́рюваного | понаку́рюваних |
давальний | понаку́рюваному | понаку́рюваній | понаку́рюваному | понаку́рюваним |
знахідний | понаку́рюваний | понаку́рювану | понаку́рюване | понаку́рювані |
орудний | понаку́рюваним | понаку́рюваною | понаку́рюваним | понаку́рюваними |
місцевий | на/у понаку́рюваному, понаку́рюванім | на/у понаку́рюваній | на/у понаку́рюваному, понаку́рюванім | на/у понаку́рюваних |