паламарювати 1 значення

-1-
дієслово недоконаного виду
[розм.]

Словник відмінків

Інфінітив паламарюва́ти
  однина множина
Наказовий спосіб
1 особа   паламарю́ймо
2 особа паламарю́й паламарю́йте
МАЙБУТНІЙ ЧАС
1 особа паламарюва́тиму паламарюва́тимемо, паламарюва́тимем
2 особа паламарюва́тимеш паламарюва́тимете
3 особа паламарюва́тиме паламарюва́тимуть
ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС
1 особа паламарю́ю паламарю́ємо, паламарю́єм
2 особа паламарю́єш паламарю́єте
3 особа паламарю́є паламарю́ють
Активний дієприкметник
 
Дієприслівник
паламарю́ючи
МИНУЛИЙ ЧАС
чол. р. паламарюва́в паламарюва́ли
жін. р. паламарюва́ла
сер. р. паламарюва́ло
Активний дієприкметник
 
Пасивний дієприкметник
 
Безособова форма
 
Дієприслівник
паламарюва́вши