паламарювати 1 значення
-1-
дієслово недоконаного виду
[розм.]
Словник відмінків
Інфінітив | паламарюва́ти | |
однина | множина | |
Наказовий спосіб | ||
1 особа | паламарю́ймо | |
2 особа | паламарю́й | паламарю́йте |
МАЙБУТНІЙ ЧАС | ||
1 особа | паламарюва́тиму | паламарюва́тимемо, паламарюва́тимем |
2 особа | паламарюва́тимеш | паламарюва́тимете |
3 особа | паламарюва́тиме | паламарюва́тимуть |
ТЕПЕРІШНІЙ ЧАС | ||
1 особа | паламарю́ю | паламарю́ємо, паламарю́єм |
2 особа | паламарю́єш | паламарю́єте |
3 особа | паламарю́є | паламарю́ють |
Активний дієприкметник | ||
Дієприслівник | ||
паламарю́ючи | ||
МИНУЛИЙ ЧАС | ||
чол. р. | паламарюва́в | паламарюва́ли |
жін. р. | паламарюва́ла | |
сер. р. | паламарюва́ло | |
Активний дієприкметник | ||
Пасивний дієприкметник | ||
Безособова форма | ||
Дієприслівник | ||
паламарюва́вши |